Dragan M. Mitrović

Author

Dragan M. Mitrović

Title

PROCEDURALNA PRAVDA, ISTINITOST I ISPRAVNOST

Abstract

Cilj ovog rada nije da podrži postojanje proceduralne pravde, za šta se zalažu najpoznatiji zagovornici shvatanja o po-stojanju proceduralne pravde (Dž. Rols i O. Hefe, a zatim L. Fuler, H. Hart, R. Dvorkin, P. Koler, M. Van den Bos i drugi), već da pro-ceduralnu pravdu razmotri iz ugla istinitosti i ispravnosti. Budući da se ne radi o istim već povezanim pojmovima, može se zaključiti da se istinitost i ispravnost ne podudaraju, isto kao što se ne podudaraju pravda i pravo. Nešto što je istinito ne mora da bude ispravno. I obrnuto, nešto što je ispravno ne mora da bude istini-to. Očigledno, reč je odnosu cilja (istinitosti, pravde i pravičnosti) i sredstva (ispravnosti, korektnosti, preciznosti, pouzdanosti itd., rečju solidnosti). Razmatranje odnosa istinitosti i ispravnosti na primeru stvarno postojeće pravde i stvarno nepostojeće proceduralne pravde, pokreće druga važna pitanja, npr. odnosa materijalnih (supstancijalnih) i formalnih (proceduralnih) pravnih pravila, pravičnosti kao mesta susretanja pravde, prava i procedure itd. U još dubljoj senci nalazi se pitanje odnosa prirodnog i pozitivnog prava. Može se zaključiti da proceduralna pravda ne postoji. Ali, pravda postoji, samo ona nije proceduralna, što nije ni pravičnost. Procedura je jedino ispravno sredstvo prava, ali pravo nije jedino ispravno sredstvo pravde

Keywords

pravda, pravičnost, istinitost, ispravnost, procedu-ralno pravo, proceduralna pravda

Full Text

Download (PDF)

DOI: 10.5937/nabepo22-13148
UDK: 340.114
UDK: 340.134

Author

Dragan M. Mitrović

Title

DIPTIH O LJUDSKOM DOSTOJANSTVU I TOLERANCIJI

Abstract

Ljudsko dostojanstvo je veoma rastegljiv pojam podložan nejraznovrsnijim promenama i primenama. Kao i pravo, lakše se oseća, a neuporedivo teže određuje. To zahteva razdvajanja ljudskog dostojanstva od onog što ono nije. Proizilazi da nijedno ljudsko biće ne može da bude dostojanstveno ako nije slobodno, moralno i kulturno. Tek tada, pod uslovom da je nadahnuto osećajem za pravdu i pravičnost, ono može da postane posednik najveće moguće slobode i korisnik blagodeti pravne sigurnosti i jednakosti. Uz ljudsko dostojanstvo pristaje tolerancija. I ona je veoma rastegljiv pojam. Kao i ljudsko dostojanstvo, lakše se oseća a mnogo teže određuje. To takođe zahteva razdvajanja tolerancije od onog što ona nije: sigurno je da tolerancija ne postoji ako smo prisiljeni da nešto trpimo, ali postoji ako nema prisile pa isto to trpimo, jer smo tako sami odlučili. To znači da i tolerancija postoji samo kada su ljudi slobodni. Nijedno ljudsko biće ne može da bude tolerantno ako nije slobodno. A kada je slobodno, tada može da bude i dostojanstveno, tj. moralno i kulturno biće. Ali, time nije otklonjena opasnost od svakodnevnih ogrešenja, jer se građani kao njegovi pravni posednici i organi kao njegovi pravni zaštitnici svakodnevno ogrešuju o ljudsko dostojanstvo i toleranciju.

Keywords

prirodno, društveno i pravno ljudsko dostojanstvo; šta nije ljudsko dostojanstvo; šta jeste tolerancija; tolerancija i ljudska prava; šta nije tolerancija

Full Text

Download (PDF)

UDK: 342.7
UDK: 316.647.5
UDK: 172.13