Author
Renata Samardžić
Title
KRAĐE IKONA
Abstract
Autor u članku analizira prirodu i smisao pravoslavne ikone, njen značaj u crkvenoj umetnosti, kao i razloge zbog kojih je ona na Zapadu postala jedan od najtraženijih kolekcionarskih predmeta. Smisao i sadržaj ikone definisani su na Sedmom vaseljenskom saboru u Nikeji, koji je odbacio ikonoborstvo i definisao vizantijsku koncepciju slike. Rusija je uz hrišćanstvo od Vizantije dobila oformljenu ikonu kao i učenje o njoj. Ikona je postala glavni izraz ruskog pravoslavlja, ušavši duboko u narodni život. Umetnost ikone doživela je svoje zlatno doba u periodu od XIV do XVI veka. U XVII veku, pod uticajem evropskih estetičkih ideja, u ikonopis prodire zapadni manir slikanja i razlika između ikone kao sakralnog objekta i svetovne slike postaje sve manja. Ovaj prekid s tradicijom starog ruskog ikonopisa posebno je vidljiv u vreme Petra Velikog i Katarine II, kada u evropeizovanoj Rusiji ikonopis zamenjuje salonsko slikarstvo. Posle tri veka zaborava, ikona je ponovo otkrivena u Rusiji krajem XIX veka, a potom i na Zapadu, koji će je neretko vrednovati s estetičkih pozicija. Početkom XX veka, usled odsustva kontrole, kulturne vrednosti iz Ru-sije počele su da se raznose po Evropi i Americi. Ikone su dobile tržišnu vrednost, kao i sva druga umetnička dela. Kada je njihova aukcijska vrednost počela naglo da raste, postale su predmet interesovanja ruske mafije. Devedesetih godina XX veka ruske tajne službe potvrdile su da je u 95% slučajeva nelegalne trgovine ikonama umešan organizovan kriminal. U radu je predstavljeno aktuelno stanje u Rusiji, na Kipru i u Srbiji.
Keywords
ikone, pravoslavlje, liturgijski predmeti, krađe, Ru-sija, Srbija, Kipar
Full Text
Download (PDF)
DOI: 10.5937/nbp1602181S
UDK: 343.71/.72
UDK: 7.06:271.2-526.62